Putovanja - MOSKVA

 

Moskva

 

 

Opis grada:
Moskva je glavni i najveći grad Rusije. Nalazi se na reci Moskvi i obuhvata površinu od 1097.12 km2.
Po poslednjem popisu iz 2010. u Moskvi je živeo 11.503.501 stanovnik. Samim tim Moskva je najnaseljeniji grad u Evropi, dok urbano stanovništvo grada čini 1/12 ruske populacije.
Moskva ima status grada federalnog značaja (federalnog subjekta). Uz nju, takav status u Rusiji ima još samo Sankt Peterburg. Nalazi se u Centralnom federalnom okrugu. Administrativno se deli na 10 okruga koji se dele na mnogobrojne područne uprave.
U središtu grada nalazi se Kremlj, utvrđeni kompleks koji je do 1703. bio političko središte Ruskog carstva, a od 1918. Sovjetskog Saveza, i od 1991. Ruske Federacije. Uz istočni zid Kremlja prostire se Crveni trg, mesto mnogih državnih ceremonija. Na trgu se nalaze i dve verovatno najpoznatije moskovske građevine – crkva Sv. Vasilija Blaženog i mauzolej Lenjina.

Moskva je takođe veliki ekonomski i trgovački centar, dom velikog broja milijardera. U 2007. Moskva je drugu godinu za redom proglašena za grad koji je najskuplji na svetu za život.

Koordinate: 55°46′00″N 37°40′00″E

Površina: 2510 km2.

Država: Rusija

Valuta: Ruska Rublja

Broj stanovnika: 11.503.501

Etnička struktura:

  • Rusi, 9.930.410 (91.65%)
  • Ukrajinci, 154.104(1.42%)
  • Tatari, 149.043 (1.38%)
  • Armenijci, 106.466 (0.98%) i drugi

668.409 stanovnika je registrovano u administrativnoj bazi podatak, i ne mogu da proglase nacionalnu pripadnost. Zvanična populacija Moskve je bazirana na onu grupu koji imaju trenutnu rezidentnost. Prema Federalnom Ruskom Servisu za migracije, u Moskvi živi oko 1.8 miliona zvaničnih ''gostiju'' koji imaju trenutnu rezidentnost (u vidu izdatih viza ili druge dokumentacije) i sa njima, legalna populacija je oko 13.3 miliona. Broj nezvaničnih gostiju, koji nemaju odgovarajuću dokumentaciju, najveći broj iz Centralne Azije, iznosi oko 1 milion, za totalan broj stanovnika od oko 14. miliona.

Gustina naseljenosti: 4626 st/km²

Vremenska zona:  UTC +4

Internet domen: .ru

Pozivni broj: +7 495, +7 499

Službeni jezik: ruski jezik

Osnovan:  Grad Moskva je osnovan 1147.g.

Privreda Rusije:
Rusija je industrijsko agrarna zemlja. Prostrana i raznovrsna teritorija ove države može se podeliti u privrednom pogledu na dve zone: Zapadnu (Evropski deo Rusije) i istočnu (Sibir i daleki istok). Sa svoje strane zapadna se deli na Evropski sever, Centralnu Rusiju, Evropski jug i Uralopovolzje. Vodeća grana privrede je teška industrija.
Energetika je dobro razvijena. Najveći ugljeni baseni su: Kuznjecki, Basen u Sibiru i Pecorski bazen na severu Evropskog dela Rusije. Osnovni region dobijanja nafte je Zapadni Sibir. Tamo se dobija najviše prirodnog gasa u Rusiji. Velike hidrocentrale izgrađene na reci Volgi i na Sibirskim rekama Jemucej i Angora. Ima više atomski elektrocentrala. Od isključive važnosti je problem bezbednosti tokom njihove eksploatacije.
Metalurgija je najviše razvijena na Uralu. Tamo je razvijena teška metalurgija.
Automobili se proizvode u Moskvi, Nižnjem Novogradu i još nekim gradovima. Moskva je centar proizvodnje aviona, a Sankt Petersburg brodova. Veoma je razvijena vojna industrija.
Prehrambena industrija nezadovoljava potrebe da se prhrambeni proizvodi dosta uvoze. Od poljoprivrednih kultura najviše je zastupljena proizvodnja pšenice. Rusija uvozi žitarice, posebno kukuruz. Lan raste najbolje u severnozapadnom delu zemlje, a krompir i neke vrste povrća (zelje i mrkva) u centralnom delu Ruske nizije.
Od stočarstva specifično za sever Rusije je gajenje jelena, a takođe gajenje krznenih životinja (polarna lisica, dabar, kuna, hermelin). Rusija ja nejaveći izvoznik krzna na svetu.
Saobraćaj je razvijen pretežno u evropskom delu Rusije. Prema istoku je izgrađena Trans-sibirska magistrala Sankt Petersburg Moskva-Vladivostok. To je najduža pruga na svetu (10.000km). Severnije od ove je izgrađena bajkalsko-amurska magistrala (3.200km). Morskim putevima uglavnom se prevozi roba. Veliki saobraćajni značaj ima plovni put Volga-Don. Po njemu se ostvaruje preko 50% rečnog prevoza u Rusiji.
Najnoviji vid transporta su cevovodi (naftovodi, gasovodi). Kroz njih se transportuje uglavnom nafta i zemni gas.

Rusija izvozi energetske i mineralne sirovine (naftu, prirodni gas, gvozdenu rudu), masine, drveni materijal, zlato, kože i dr. a uvozi gotove proizvode za široku potrošnju (odeću, obuću, pokućstvo, duvan) i prehrambene proizvode. Dosta preduzeća iz Jugoslavije tamo gradi različite objekte (hotele, zgrade, aerodrome, putebe, fabrike).

Veroispovest: 
Pravoslavna veroispovest je u najvećoj meri zastupljena. Ostale religije u Moskvi su Islam, Pretenstatizam, Katoličanstvo, Budizam, Jevrejska veroispovest.

Klimatski uslovi:
Moskva se nalati u centru evropskog dela bivšeg SSSr, na obalama reke Moskve, velikoj niziji, prosečno sa oko 120m nadmorske visine. Oblast Moskve izložena je hladnim i sibirskim klimatskim uticajima. Srednja januarska temperatura je -8C, minimum -42C. U julu temperatura iznosi oko 19C, maksimum 38C (2010).

Moskva je u centru istoimene, najgušće naseljene i privredno najrazvijenije oblasti. Oko Moskve razmešteni su mnogi industrijski gradovi, a neki od njih čine urbanističku celinu sa Moskvom kao njena predgrađa.

 

Klima Moskve

Pokazatelj

Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sep

Okt

Nov

Dec

Godišnje

Apsolutni maksimum, °C

8,6

8,3

17,5

28,0

34,9

34,7

38,2

37,3

32,3

24,0

12,6

9,6

38,2

Srednji maksimum, °C

−4,9

−3,5

2,2

10,8

18,2

22,1

23,2

21,3

15,1

8,1

0,6

−3,1

9,2

Srednja temperatura, °C

−7,5

−6,7

−1,4

6,3

12,8

17,1

18,4

16,4

10,8

5,0

−1,6

−5,4

5,4

Srednji minimum, °C

−10,3

−9,9

−4,7

2,1

7,4

12,0

13,8

12,0

7,0

2,0

−3,7

−7,9

1,7

Apsolutni minimum, °C

−42,2

−38,2

−32,4

−21

−7,5

−2,3

1,3

−1,2

−8,5

−16,1

−32,8

−38,8

−42,2

Količina padavina, mm

46

36

32

38

52

84

90

80

67

66

60

53

705

 

Atrakcije u gradu: 
Najstarije jezgro i centar grada je Kremlj, ispred kojeg je Lenjinov Mauzolej na Crvenom trgu. Kremlj je centralni deo starih ruskih utvrđenih gradova iz feudalnog doba opasan zidovima sa kulama. U Kremlju su se nalazili knežev dvor, saborna crkva i kuće plemstva. Posle Drugog svetskog rada izgrađene su mnogobrojne prostrane stambene četvrti, široki bulevari sa alejama, trgovima i parkovima.

Grad je političko-upravno podeljen na 17 rejona. Sedište je najviših državnih organa i naučnih ustanova (kojih u Moskvi ima 535), sanitetskih ustanova, instituta, labaratorija, biblioteka (oko 4.000), muzeja, pozorišta, umetničkih galerija. 
Moskva ima nekoliko univerziteta (među kojima su MGU Lomonosov, MGIMO, MGTU, MFTI, MIREA, i drugi), sa univerzitetskim gradom izgrađenim na Vrapčevim brdima. Najstariji univerzitet je Lomonosov, osnovan 1755. godine. Moskva je grad sa mnogobrojnim umetničkim i arhitektonskim spomenicima.
U blizi Moskve nalazi se atomski centar Rusije i institut za nuklearna istraživanja. U okolini grada izgrađena je i prva atomska električna centrala. U zoni od oko 10 km od Moskve je šumski zeleni pojas u kojem su podignuti mnogi stadioni i sportski centri.

Koliko god vremena proveli u Moskvi, neće vam biti dovoljno da otkrijete sve tajne koje krije, ali da biste ovaj grad doživeli na pravi način pokušajte da nađete vremena za aktivnosti koje predlažemo:

- Posetite Oružejnu palatu (Arsenal) u moskovskom Kremlju i doživite raskoš kojom su bili okruženi ruski carevi. Onima koje raskoš privlači preporučuje se i obilazak Almaznog fonda (Muzeja dijamanata), gde se mogu uveriti da su dijamanti zaista najbolji prijatelji devojaka, pardon, carica.

- Prilikom obilaska Crvenog trga svratite u GUM – jednu od najstarijih i najpoznatijih robnih kuća u zemlji. Popnite se na jedan od pešačkih mostova na gornjem nivou koji kao da lebde u vazduhu, ispod džinovskog kubeta od stakla, i uživajte u pogledu. Onda, spustite se u Gastronom br. 1 (prodavnicu prehrambenih proizvoda), čiji je enterijer izrađen u skladu sa predstavom o blagostanju koja je bila karakteristična za sovjetsko doba, a za većinu građana SSSR ostala zauvek nedostupna. Ovde možete probati „onu pravu“ limunadu čiji je ukus svakom Rusu poznat od malih nogu. Na izlazu sa trga slikajte se s Lenjinom, Staljinom ili Ekatarinom Velikom, prema svom izboru.

- Probajte palačinke s kavijarom, sa sguščonkom – slatkim mlekоm – ili sa nekim drugim prilozima, osim možda sa rendanom cveklom, koja je, kako kažu, bila Puškinov omiljeni dodatak uz palačinke. Poštujemo literarno nasleđe ovog velikog pesnika, ali izgleda da nije imao baš najbolji ukus kad je hrana u pitanju.

- Posetite Muzej Matrjoške. Drvene lutke, kod nas poznate kao babuške, u Rusiji se zovu matrjoške, prema ženskom imenu Matrjona, i pravi su simbol ove velike zemlje. Iako su nastale tek krajem 19. veka, brzo su osvojile domaću i stranu publiku, tako da su danas najpopularniji među ruskim suvenirima. U muzeju možete saznati o istoriji ove čuvene lutke, videti kako izgledaju „lepotice“ iz različitih ruskih krajeva i oslikati svoju sopstvenu matrjošku.

- Uverite se da je votka radničko piće. U tu svrhu, najbolje je otići u jedan od lokala koji se zovu rjumočnije – po rjumki, maloj čaši za žestoko piće. Na tim mestima pored alkohola služe se jedino sendviči sa kačkavaljem, salamom ili lososom, tek toliko da imate nešto da zamezite, a pije se stojeći. Naša preporuka je rjumočnija u Boljšoj Nikitskoj ulici, preko puta pozorišta „Majakovski“.

- Prošetajte se Starim Arbatom, najpopularnijom gradskom pešačkom zonom. I pored toga što se ovde prodaju šubare, matrjoške i Lenjinove biste, u ovoj ulici se mogu videti i čuti pesme, pantomime, predstave i trikovi uličnih umetnika. Zastanite iza leđa nekog od mnogobrojnih slikara, koji su poznati po tome što portreti koje crtaju retko kad liče na njihov model. Tokom večeri, dođite kod Cojevog zida, posvećenog prerano preminuloj rok zvezdi iz osamdesetih, da čujete kako mladi naraštaji fanova pevaju kultne pesme. Spustite se u podzemni prolaz kod bioskopa „Hudožestven“ i, gde u toplim mesecima skoro svako veče svira jedan bend, a prolaznici zastaju da čuju stare šlagere, pa poneseni muzikom spontano počnu da plešu, bez obzira na godine, pol, profesiju…

- Posetite park VDNH, koji je ujedno i ogromni izložbeni prostor iz tridesetih godina 20. veka. Skraćenica VDNH inače znači Izložba Ostvarenja Narodne Privrede. U brojnim paviljonima, koji spadaju u najlepše primere arhitekture Staljinovog doba, tokom socijalističkog perioda izlagane su krmače i krave, a prava raketa namenjena za putovanja u svemir i avion u koji se moglo popeti izazivali su oduševljenje sovjetskih građana. Nakon propasti SSSR-a, kompleks je preimenovan u VVC (Ruski Izložbeni Centar), životinje su nestale, a sva lepota ovog parka pripala je domaćim i stranim turistima.

- Vidite izbliza jednu od sedam visotki – monumentalnih građevina sa špicevima podignutim za vreme Staljinove vlade, koje su zauvek promenile panoramu Moskve. Možete ući u foaje hotela Ukrajina ili otići na projekciju u bioskop „Iluzijon“, koji je smešten u veličanstvenoj stambenoj zgradi na keju Koteljničeska naberežnaja. Najbolje je pak obići zgradu koja je udomila najstariji ruski univerzitet „Lomonosov“, i liftom otići na 33. sprat, odakle se pruža prelepi pogled na Moskvu.

- Svratite u muzej „Dom Bulgakova“, koji je smešten upravo u „zlosretnom stanu“ iz romana „Majstor i Margarita“, u čijim prostorijama možete sresti crnog mačora Behemota. Popijte kafu u muzejskom bifeu ili se pridružite domaćinima koji radoznale posetioce vode u obilazak mesta opisanih u romanu. Na kraju, spustite se na klupu ispod lipa kod Patrijaršijskih ribnjaka (na ruskom: Patrijarši prudi). Možda su baš ovde sedeli Mihail Berloiz i Ivan Bezdomni?

- U ulici Stolješnikov pereulok razgledajte butik ruskog dizajnera Denisa Simačjova koji je postao slavan kad se setio da jednostavnu pamučnu majicu ukrasi Putinovim likom u okviru od ružinih latica. Ovaj butik je pravo oličenje današnje ruske mode inspirisane politikom, kapitalom i naftnom industrijom.

- Vidite futuristički poslovni centar Moskva City koji niče pred našim očima određujući najsavremeniji izgled ruske prestonice.

- Na jedan dan napustite bučne gradske ulice i uteknite u jedan od parkova Moskve. U Caricinu ćete se diviti prelepom dvorcu – jednom od najambicioznijih projekata Ekatarine Velike. U parku Kolomenskoje očaraće vas nestvarna silueta Vaznesenjske crkve, koja je svojevremeno označila preokret u ruskoj arhitekturi, a u Šeremetjevu ćete uživati u svoj raskoši nekadašnjeg aristokratskog poseda.

- Provozajte se metroom. Najbolje je krenuti Kružnom linijom, koja vam omogućuje da se vratite u početnu tačku, a puna je bogato dekorisanih stanica. Takođe, možete da vidite jednu od dve nove linije „lakog metroa“, čiji vozovi klize iznad gradskih četvrti, između stambenih zgrada. Razgledajte prelepe mozaike na plafonu stanice Majakovskaja. Pomilujte njušku bronzanog psa na Ploščadi Revolucije i nemojte zaboraviti da zamislite želju. Možda će to biti želja da dođete ponovo.

- Baljsoj teatar

- Dom Romanovih (nalazi se u delu Kitaj gorad; vrlo ljubazne zene rade unutra i sve ce vam lepo objasniti)Istorija gradjevinarstva u malom;

- Muzej-panoramu Borodinske bitke (stvara osecaj da se nalazite usred same bitke! Nesto neverovatno! U blizini je i Trijumfalna kapija uradjena prema onoj iz Pariza;

- Park pobede - nalazi se u istom delu gde i muzej-panorama Borodinse bitke!

- Hram Hrista Spasitelja- najveci pravoslavni hram u svetu! Svakog dana, posle sluzbe, vernici bivaju miropomazani! Rusi su veliki vernici; obratite paznju kako se krste;

- Trecakovsa galerija - velika galerija za koju je potrebno odvojiti celo popodne!

- Park kulture

- tari i Novi Arbat - stari cuva duh stare Moskve- tu se nalazi kuca i muzej Puskina, ima mnogo suvenirnica!

Uredjenost drzave:
Ustav, koji je usvojen opštenarodnim referendumom 12. decembra 1993.g., kaže da je Rusija federalna predsednička republika. Izvršna vlast je podeljena između predsednika i premijera, ali je predsednik dominantnija figura. Zakonodavno telo predsavlja Federalna skupština Rusije, koja se sastoji iz dva doma: Državna duma – donji dom i Savet Federacije – gornji dom. Sudska vlast se sprovodi na sudovima a njome upravlja Ministarstvo pravosuđa.
Na čulu države je predsednik, kojeg građani biraju na izborima, koji se održavaju svakih 6 godina, a maksimalno se može birati na dva uzastopna mandata. Origialni Ustav je predvideo četvorogodišnji predsednički mandat, ali je parlament, krajem 2008. godine, ovo promenio na šest godina. Novo pravilo se neće odnositi na sadašnju administraciju i stupiće na snagu tek nakon idućih izbora. Radna rezidencija predsednika se nalazi u moskovskom Kremlju. Predsednik odlučuje o domaćoj i inostranoj politici, glavnokomandujući je vojnim snagama, može staviti veto na zakonske nacrte, rešava pitanja državljanstva Ruske Federacije, dodeljuje državna odlikovanja i odobrava pomilovanja.
Obaveze vlade su podeljene među brojnim ministarstvima, neka od njih povremeno imaju federalne službe i federalne agencije za koje odgovaraju. Na čelu vlade je premijer, kojeg postavlja predsednik, a potvrđuje Državna duma. Vlada je smeštena u tzv. Beloj kući u Moskvi. Vlada omogućava primenu domaće i inostrane politike, izrađuje federalni budžet, nadgleda primenu finansijske i monetarne politike, obezbeđuje vladavinu prava, ljudskih prava i sloboda građana.
Dvodomna Federalna skupština donosi federalne zakone, odobrava sporazume, proglašava rat, i ima moć novca. Oba doma su locirana u Moskvi.
Savet Federacije Rusije je gornji dom ruskog parlamenta. Kreiran Ustavom 1993. godine, on treba da deluje kao glas ruskih federalnih jedinica. Savet je eksplicitno jasno naglasio da nikakve političke frakcije ne smeju postojati u gornjem domu. Za razliku od Državne dume, Savet se ne bira direktno. Sastoji se od predstavnika ruskih federalnih jedinica – svaka ima po dva predstavnika. Jednog bira entitetsko zakonodavstvo; a drugog nominuje vođa entiteta. Mandati članova ne zavise od nacionalnosti ali zavise od mandata regionalnih tela koja ih biraju. Savet radi sa donjim domom na izradi i glasanju o nacrtima zakona. Ali Savet Federacije takođe ima i vlastite specijalne moći, uključujući objavljivanje predsedničkih izbora, opoziv predsednika i odluka o korištenju oružaniih snaga izvan ruske teritorije.

Državna Duma je donji dom ruskog parlamenta. 450 deputata se bira na mandat od pet godina, u skladu sa ustavnim amandmanima koje je usvojio parlament krajem 208. Međutim, pošto nova pravila stupaju na snagu tek nakon idućih izbora.

Na parlamentarnim izborima 2007. godine korišten je novi oblik, gde se svi deputati biraju sa stranačkih lista po proporcionalnom sistemu.

Izraz Duma potiče od ruske reči dumati (misliti). U poređenju sa nekim evropskim demokratijama, ruska Duma je prilično mlada. Osnovana 1906. godine, nije preživela revoluciju 1917. godine. Ali, ponovo je zaživela 1993. godine, kada je prvi predsednik Rusije, Boris Jeljcin, predstavio novi Ustav.
Državna duma razmatra sve zakonske nacrte, čak i one koje predlaže Savet Federacije. Nakon sto zakonski nacrt prođe, većinskim glasanjem u Dumi, vraća se na Savet Federacije. Ako ga Savet odbaci, dva doma moraju oformiti komisiju da izgrade kompromis.

Transfer od aerodroma do centra, cena:
Aerodromi Domodedovo i Šeremetjevo udaljeni su oko 30km od centra Moskve, Šeremetjevo se nalazi na severozapadnoj strani, a Domodedovo na jugoistočnoj strani. Taksi se može rezervisati unapred, ali bi trebalo da ukalkulišete da Vas vozač ne čeka mnogo, i cena prevoza u jednom pravcu kreće se od 50 dolara do centra.
Od kad je aerodrom Domodedovo renoviran, dolaženje do istog je postalo izuzetno lako. Na aerodromu se nalazi pametan novi voz do/od Paveletskiy Stanice (Paveletskaya metro – zelena ili kružna (circle) linija), koja saobraća na svakih sat vremena, vožnja traje malo više od 40 minuta, i cena karte je oko 15 dolara.
Za putnike sa ograničenim novčanim sredstvima, do/od Domodedovskaya metro (druga zadnja stanica na dnu zelene linije), prikazan je autobuski red vožnje koji saobraća na svakih 15 minuta od 06 sati ujutru do ponoći, i marshrutka šatl servis koji radi nonstop. Na obe linije potrebno je malo više od 40 minuta, cena karata za obe linije iznosi oko 1.5 dolara.
Aerodrom Domodedovo ima odličan sajt na engleskom jeziku, koji vam može pomoći ukoliko imate neke nedoumice.

http://www.domodedovo.ru/en/

Najbrži način da se prevezete od/do Šeremetjeva ukoliko ne idete taksijem je da koristite marshrutka liniju od Rechnoi Vokzal ili Planemaya metro stanice, na severnom kraju zelene i ljubičaste linije. Voz dolazi do dolazaka, i potrebno je 30tak minuta da se dođe do grada, i cena je 1 dolar po vožnji. Ne postoji red vožnje, ali polasci su od 06.00 ujutru do 23.00 sata.
Autobusi polaze od stanice koja se nalaze dalje 100m dalje od desne strane aerodroma (pogledajte žuti znak ''A'') i u teoriji voze do 00.44 časova. Autobus 817 vozi do Planermaya, i 851 vozi do Rechnoi Vokzal.
Finalna opcija je da idete na audobus do Lobnya, vozne stanice u predgrađu, odakle možete uhvatiti električni voz do Savelovskaya metro stanice, koji se nalazi blizu centra grada. Autobusi saobraćaju na svakih sat vremena od 05.50 ujutru do 20.50 uveče, ali ceo put traje preko sat ipo vremena.

***Cene su podlozne promenama

Vizni rezim: 
Adresa Ambasade u Beogradu:
ul. Deligradska 32
tel. +381 (0)11 361 1090, +381 (0)11 361 1323
Email: info@ambasurk.rs

Konzulat
tel. +381 (0)11 361 3964, 361 7644, 361 3180
Emial: consrus@ambarusk.rs
Web: ambasadarusije.rs/cons

Bezbednost u gradu:
Stopa kriminala u Moskvi je relativno niska, ali pijani i problematični meštani mogu izazvati probleme.
Preporuka je da se izbegne kontakt sa policajcima, sem ako nije neophodno. Može se desiti da naletite na korumpiranu policiju. Bitno je da uvek sa sobom nosite pasoš. Ako policajci primete da se stranac, može se desiti da vam proveravaju papire. Većina policajaca ne govori ni reč engleskog. Međutim, konstatovaće da vam papiri nisu u redu i zatražiće da odete sa njima u policijsku stanicu. Ako ste sigurni da su vaši papiri u redu i nije vam jasno šta se dešava, slobodno okrenite srpsku ambasadu na broj telefona + 7495 988-66-45, adresa Mosfiljmovskaja 46, R-119285 Moscow.
Nemojte nositi velike sume novca sa sobom, jer se može desiti da naletite na sitne lopove i džeparoše.
Poseban savet je da dame ne šetaju samo ulicama Moskve, posebno ne tokom noći jer se mogu naći u neprijatnoj situaciji ako naiđu na pijane prolaznike.
Dame treba da se klone većih muških društava ispred barova i restorana. Najbolje je da šetate uvek sa nekim prijateljem, ako je to moguće.
Tokom zime ulice u Moskvi mogu biti jako klizave, pa vam preporučujemo da ako idete u Rusiju u ovo doba godine, obavezno ponesete neku obuću koja se ne kliza i ne propušta vodu, npr. čizme, i tako ćete izbeći moguće povrede.
Često je sneg prekriven snegom, pa ne možete odmah primetiti potencijalno mesto pada.

Himna: Moja Moskva (Моя Москва) je himna grada Moskve od 1995. godine. Muziku je komponovao Isak Dunajevski 1941. godine

Preporuka:
U Moskvi postoje tri velika mobilna operatera: MTS, Beeline i Megafon. Oni često imaju ponude u kojima SIM karticu dobijate besplatno ili po veoma niskoj ceni. Ako planirate da ostanete u Moksvi neko vreme i da razgovarate sa Rusima, najbolje je da kupite karticu za lokalne pozive. Ako karticu budete kupovali u radnji, biće vam potreban pasoš za identifikaciju. Potrebno je pet moinuta da se završi sva papirologija, a koštaće vas oko 10 dolara. Ako iz Moskve želite da pozovete rodbinu koja je ostala u Srbiji, kupite na kiosku neku od jeftinih kartica za međunarodne pozive, npr. ARKTEL.
Fotografisanje na nekim turističkim atrakcijama u Moskvi nije dozvoljeno. U drugima morate kupiti posebnu dozvolu za slikanje. Raspitajte se kod svog vodiča ili na blagajni muzeja koliko ta dozvola košta.
Na ulicama u blizini stanica metroa postoje mali kiosci u kojima se prodaju karte za balet, pozorište i ostale umetničke događaje. Nemojte očekivati od prodavaca da daju bilo kakav savet vezano za same događaje.
Javni toaleti skoro da ne postoje u Moskvi. Postoji par javnih toaleta i nalaze se u centru grada.
Bakšiš u Moskvi se podrazumeva i obično iznosi oko 10-20% od ukupnog računa.

Praznici u Rusiji su:

  1. 1. Januar – Nova godina
  2. 7. Januar – Božić
  3. 14. Januar – Pravoslavna Nova godina
  4. 23. Februar – Dan branitelja otadžbine
  5. 8. Mart – Dan žena
  6. 1. Maj – Dan rada
  7. 9. Maj – Dan pobede
  8. 12. Jul – Dan nezavisnosti
  9. 7. Novembar – Dan osvajanja i pomirenja
  10. 12. Decembar – Dan ustavnosti