Putovanja - BRISEL

 

Brisel

 

Opis destinacije:
Brisel  je glavni i najveći grad Belgije i nezvanični glavni grad Evropske unije. To je takođe i najveće gradsko područje u Belgiji. Sastoji se od 19 opština, uključujući i opštinu grada Brisela, koji je po zakonu glavni grad Belgije. Gradska opština Brisel, koja danas obuhvata samo gradsko središte, ima 144.784 stanovnika i površinu od 32,61 km², dok šire područje Regije glavnog grada ima oko milion stanovnika. Regija je službeno dvojezično područje, a prema nekim podacima među stanovništvom prevladavaju govornici francuskog jezika. Brisel je sedište dve od tri središnje institucije Evropske unije: Evropske komisije I Saveta Evropske unije. Ovde se nalazi i političko sedište NATO I Zapadnoevropske unije. Naziv grada dolazi iz staroholandske složenice Bruocsella, gde reč „bruoc“ znači močvara, a reč „sella“ znači dom. Tako da je doslovni prevod imena grada „dom u močvari“.

Postoji 19 opština u Briselu. Grad je okružen širokim bulevarima i izgrađen na mestu starih gradskih zidina. Podeljen je u dva segmenta: Donji grad i Gornji grad. Donji grad se zasniva na dolini reke Sene i on je glavni centar za preduzeća i industriju, a obuhvata i istorijsku baštinu grada. Gornji grad obuhvata uglavnom stambene zgrade, zgrade parlamenata, Kraljevski dvor i kancelarije ministarstava.

Koordinate: 50° 50′ 45″ N, 4° 21′ 07″ E

Površina: 32,61 km²

Država: Belgija

Valuta: Evro (EUR)

Broj stanovnika: 144.784 (prema popisu iz 2007.godine)

Etnicka struktura Belgije: Oko 58% stanovnika čine etnički Flamanci, 31% Valonci, a ostalih 11% čine imigranti iz Italije, Francuske, Nemačke i Severne Afrike

Gustina naseljenosti: 4.440 st/km²

Vremenska zona: UTC+1, leti UTC+2

Internet domen: .be

Pozivni broj: +32

Sluzbeni jezik: holandski, francuski, nemački, engleski

Nezavisnost: od 1830.godine

Privredne grane:
Ekonomija Brisela je, služeći kao administrativno središte Evrope, u velikoj meri servisno orijentisana. U njoj dominiraju regionalna i svetska sedišta multinacionalnih kompanija, kao i evropske institucije. Iako ima niz značajnih proizvodnih delatnosti, kao što su Kantiljon pivara, osnovana 1900. godine, u julu 2012, nezaposlenost u Briselu je bila čak 20,6%.

Veroispovest: katolička (75%) i muslimani, protestanti, jevreji, ateisti (25%)

Klimatski uslovi:
Klima u Briselu je vlažna, umerena i primorska. Zbog svoje blizine obali Brisel ima blagu klimu koja kao rezultat ima sivo nebo i kišovito vreme. Blizina Brisela priobalnim područjima utiče na klimu na području putem slanja morske vazdušne mase iz Atlantskog okeana. Obližnje močvare obezbeđuju pomorsku, umerenu klimu. Najtopliji meseci su jul i avgust, prosečna temperatura tada je oko 17 C, a najhladniji je januar sa temperaturom od oko 2 C. Prosečna godišnja temperatura je 9 C. U proseku (na osnovu merenja u poslednjih 100 godina) ima oko 200 dana kiše godišnje. Sneg se retko javlja, obično jednom ili dva puta godišnje.

Atrakcije u gradu:
Tura u Briselu ce Vam verovatno zapoceti na velikom trgu Grand Place, odnosno Grote Markt kako ga Flamanci zovu. Očuvane stare barokne zgrade, kojima dominira zgrada gradske skupštine, Kuća labudova (Zwanenhuis) u kojoj je jedno vreme ziveo i Viktor Igo, kao i mnogobrojne autentične kafane čine ovaj trg jednim od najlepših u Evropi. Od tog trga širi se mreža pešačkih uličica koje povezuju sve značajnije znamenitosti ovog grada. Poznati bronzani decak Manneken Pis nedavno je dobio i drugaricu Janneke Pis, postavljenu par ulica dalje, kako bi se zadovoljili mnogobrojni vapaji feministkinja za ravnporavnošću polova. A tu su i katedrala Svetog Mihaila (Sint Michielskerk), kao i trgovi Mali i Veliki Sablon.
Od Velikog Sablona pešice se možete popeti do impozantne zgrade Palate pravde. Ako ne zelite da pešačite, potražite Ulicu macha (Rue d'epee / Zwaardstraat), u kojoj se nalazi lift koji će vas prebaciti do trga Poelaartplein ispred Palate pravde, sa koga se pruža jedinstveni panoramski pogled na veliki deo Brisela.
Od Palate pravde, ulicom Rue de Regence stići ćete, posle par minuta hoda, do Kraljevske palate i Muzeja lepih umetnosti. Odatle, ulicom Balliard, stižete u Evropski kvart - centar EU. Impozantne moderne zgrade u stilu beton-čelik-staklo pružaju se na sve strane, a svakako vredne pažnje su zgrada Evropskog parlamenta, kao i četvorokrilna Barlaymont palata - zgrada Evropske komisije. Naravno, tu je i neizostavni Schumannov trg, nazvan po osnivaču EU.
Brisel ima odličan javni prevoz, grad povezuju tri metro linije, kao i brojni tramvaji i autobusi. Metroom iz centra grada stići ćete do najneobičnije gradjevine u ovom delu Evrope - Atomiuma, koga s pravom nazivaju briselskom Ajfelovom kulom. Zgrada u obliku atoma je zaista vredna posete, a skoro da nema posetioca koji se nije zapitao kako je njena statika uopšte stabilna. Tokom obilaska Brisela svakako treba posetiti i Baziliku Svetog srca, petu najveću crkvu na svetu koja ima impresivnu unutrasnjost i pruža prelep pogled na Brisel i njegovu okolinu. Još jedna od atrakcija Brisela je i Cantillon pivara, u kojoj se proizvode Gueuzes i Lambics tradicionalna belgijska piva. Ova pivara koja je pretvorena u muzej je ujedno i poslednja tradicionalna pivara koja još uvek koristi prirodnu fermentaciju kvasa.  Lambic i Gueuzes su napravljeni u orignialnom stilu, bez dodavanja zaslađivača i sirupa. Poseta pivari uključuje dve male čaše ovih tradicionalnih piva, i ako nikada niste probali prirodno pivo, bićete prijatno iznenađeni njegovim ukusom. Poseta sa degustiranjem košta € 6, a samo degustacija  € 2 (cene su položne promenama). Sačuvajte mesta u Vašem koferu jer ćete sigurno poželeti da ponesete flaše ovog tradicionalnog piva sa sobom.

Osim piva neizostavni ovdašnji specijalitet je i čokolada. U skoro svakom gradu naićićete na velike prodavnice smeđegslatkiša, kome čak ni dame na rigoroznim dijetama jednostavno ne mogu da odole. Miris melase i kakaa koji se širi iz tih radnji, kao i njihovi raskošniizlozi jednostavno vas teraju da svratite i kupite makar jednu kutiju pralina.
Uređenost drzave: 

Oblik države: Kraljevina

Kralj : Filip Leopold Luj Mari – Filip od Belgije

Predsedmik Vlade : Elio di Rupo

Transfer od hotela do aerodroma i nazad cena:

Centar Brisela je 12 kilometara (7 milja) udaljen od aerodroma, prosečno vreme potrebno da se stigne od aerodroma do centra (i obrnuto) je 18 minuta, načini transporta uključuju voz, nekoliko tipova autobusa, taksi i automobil.

Normalne metro karte nisu važeće za putovanje vozom od aerodroma do centra Brisela, i zato morate kupiti specijalnu kartu na železničkoj stanici na aerodromu na Nivou – 1, i to pre nego što se ukrcate na voz. Cene karata možete proveriti na www.b-rail.be.

Voz staje na tri glavne železničke stanice Brussels-Nord, Brussels-Centrale and Brussels-Midi. Na svakoj od ovih stanica imate metro linije, autobuse i tramvaje koji vas povezuju sa ostalim delovima grada. Više informacija o javnom transportu u Briselu možete pronaći na www.stib.be.

Svi autobusi na aerodromu kreću i dolaze na autobusku stanicu koja se nalazi na Nivou .- 0. Takođe,  postoji veliki broj javnih, privatnih kao i ekspres autobusa koji od aerodroma voze do centra Brisela.

Vizni rezim: Viza za Belgiju nije potrebna.

Adresa Ambasade:
Krunska 18
11000 Belgrade
Serbia
+381 11 323 00 18
+381 11 324 52 35
+381 11 324 75 87
+381 11 324 43 94
+381 63 468 669  - broj za hitne slučajeve izvan radnog vremena

Bezbednost u gradu:

Brisel je bezbedan grad. Neki delovi grada na periferiji su siromašniji, ali većina turista ne zalazi u ta područja. Područja Schaarbeek, Brisel Sever, St. Josse, Marollen, Anneessens, Molenbeek i Anderlecht treba izbegavati noću. U centru grada (pogotovo oko Schuman područja/metro) obratite pažnju na svoje stvari. Mnogi ljude ovde vole da ručaju napolju, i to je prilika za džeparoše da ukradu, jer se stvari najčešće stavljaju na pod, i dok jedan lopov traži da se rasitni novac, drugi uzima torbicu.

Ukoliko nije neophodno, nemojte nositi laptop sa sobom, kao i skupocene telefone (pogotovo u autobusima, metrou ili tramvaju – izbegavajte da ih koristite).

U blizini centralne stanice se nalaze ljudi sa crvenim prslucima koji pitaju za donacije ili potpise ili pokušavaju da prodaju neke opštinske papire prolaznicima. Ignorišite ih ukoliko naiđete na njih ili ih jednostavno zaobiđite. Ovi ljudi su veoma uporni i pokušaće da vam pokažu značku koja bi trebalo da vas uveri da su oni ''legitimni'', i ako stanete da potpišete papire ili da date donacije, drugi će vam isprazniti džepove. Ovaj vid ''donacija'' je veoma često u mnogim evropskim gradovima.

Nemojte davati novac ni ženama sa decom koje prose za novac, jer su one članovi prosjačke banke. Ukoliko se zateknete na stanicama Porte de Namur-Naamsepoort ili Place De Brouckèreplein u ranim jutarnjim časovima videćete kako daju novac njihovim gazdama koji voze skupocena kola.

Himna: Pesma Brabana ( La Brabançonne) je himna Belgije i ima tri verzije na tri zvanicna jezika – francuski, holandski, nemački)