Putovanja - MINHEN

 

Minhen

 

Opis grada:
Minhen je glavni grad nemačke pokrajine Bavarske. Nakon Berlina i Hamburga, Minhen je treći po veličini grad Nemačke. Prostire se na 310,46km2, i ima 1.273.186 (31.12.04) stanovnika.

Koordinate: 48°08′23″N 11°34′28″E

Površina: 310,46km2

Država: Nemačka

Valuta: EUR

Broj stanovnika: 1.337.030 (prema podacima iz 2007)

Etnička struktura:
Podaci pokazuju da Minhen (sa okolinom) danas ima oko 2 miliona stanovnika i time predstavlja treći po veličini grad u Nemačkoj iza Berlina i Hamburga. Procenjuje se da u Minhenu danas živi više od 400.000 stranaca od kojih najbrojnije manjine čine Turci, koji se u Minhenu poznati kao prodavci bureka i pita i kao vlasnici orijentalnih radnji, Italijani, koji se bave mahom uvozom specijaliteta iz Italije, Jugosloveni, verni sivoj skonomiji, kao i Grci prodavci girosa.

Gustina naseljenosti: 4.500 st/km2

Vremenska zona: UTC +1, leti UTC+2

Internet domen:  www.muenchen.de

Pozivni broj: 004989//+4989

Službeni jezik:
Zvanični jezik u upotrebi je nemački, ali u Minhenu i okolini može se čuti, i govori se i austro-bavarski. Austro-bavarski jezik još uvek nema zvanični status bavarskih vlasti ili lokalne samouprave.
Pored nemačkog, stanovnici znaju i engleski jezik, ali ga ne govore osim ukoliko ne razgovaraju sa turistima.

Veroispovest:
Najviše zastupljena relligija je katolička (oko 40% stanovnika), koju sledi protestantska i evangelistička (30%), kao i muslimanska (10%).

Klimatski uslovi:
Minhen ima kontinentalnu klimu, uslovljenu Alpima koji se nalaze u blizini. Promene temperature tokom dana i tokom noći mogu biti vrlo visoke, padavine su česte, a dolaze neočekivano i mogu biti jake i nasilne. Topli vetar sa Alpa podiže temperaturu u roku od nekoliko sati, čak i zimi. Zima u Minhenu traje od decembra do marta, najhladniji mesec je januar, tada je prosečna temperatura oko 2 stepena ispod nule. Što se tiče leta, ono traje od maja do septembra, najtopliji mesec je jul, a prosečna temperatura je 23 stepena. Temperature u julu i avgustu su obično najviše, kada idu i do 30 stepeni, međutim, kišovito vreme, koje je ovde česta pojava, doprinosi da i tada bude prijatno.

Ekonomija:
Minhen ima najjaču ekonomiju od svih nemačkih gradova, i najmanju stopu nezaposlenosti, i to ga čini veoma prosperitetnim. Sedam od 30 kompanija koji se nalaze na nemačkoj berzi (DAX) imaju sedište u Minhenu (proizvođač luksuznih automobila BMW, elektronski gigant Siemens, proizvođač kamiona MAN, najveća svetska kompanija za osiguranje Allianz...)
Regija oko Minhena je takođe centar vazdušno-kosmičke, biotehnološke i softverske industrije. On je takođe centar proizvodnje motora za avione MTU Aero Engines.
Kao najveći izdavački grad u Evropi, Minhen je dom Süddeutsche Zeitung, jednom od najvećeg nemačkog izdavača dnevnih novina.

Atrakcije u gradu:
Impresivne istorijske građevine i moderna arhitektura, ono je što su Minhen svrstali na listu od 100 istorijskih svetskih mesta koje bi trebalo obići (po izboru Nacionalne geografije).
Arhitektura Minhena seže u davnu prošlost, tačnije u 1294. godinu kada je car Ludvig Prvi, u cilju zaštite grada od napada neprijatelja, dao dozvolu za izgradnju zidina. One su postojale sve do 18. veka, a sada se njihovi ostaci mogu videti na trgu Sendlinger tor. Nekoliko godina kasnije izgrađene su kule, koje su važile za kapije grada, osmatračnice i stražarnice. Isartor ima ulogu istočnog ulaza u grad, a Karlstor zapadnog.

Najstarija crkva u Minhenu, ali i u okrugu, sagrađena je oko 1302. godine, a to je crkva sveti Petar (Peterskirche). Od te crkve su ostali samo temelji, a ostali deo urađen je u baroknom stilu. Ova rimokatolička crkva nalazi se u centru Mihnena, ali vidi se skoro sa svih krajeva grada, jer je njen toranj visok 92m. Unutrašnjost crkve ostaviće vas bez daha; tu dominira visoki oltar sa likom svetog Petra, delo Erazma Grasera, a ostala remek dela potiču iz gotovo svih perioda, tu su gotičke slike Jana Polaka i nekoliko oltara Ignaza Gintera. Plafon je kompletno prekriven freskama, a rekonstruisan je 1999/2000. godine.

Glavni trg Minhena je Merienplatz, nazvan tako zbog verskog spomenika Marian columns, koje su izgrađene, a podignut je u znak proslave zbog kraja švedske okupacije nakon tridesetogodišnjeg rata. Trgom dominiraju Neues Rathaus i Altes Rathaus, Nova i stara gradska većnica, izgrađene u 19. veku. Slobodno se može reći da se turisti malo duže zadrže ispred zgrade Nove gradske većnice, ona je urađena u neogotskom stilu, a u sklopu nje nalazi se Glockenspiel, prava turistička atrakcija. Glockenspiel se sastoji od 43 zvona i 32 figurice (one su napravljene u prirodnoj veličini), koje se pomeraju kada sat otkuca 11h, a u letnjem periodu 12h i 17h. Figurice za sve turiste, ali i meštane, dočaravaju priču iz 16. veka, a to je venčanje vojvode Vilhema V i Renate od Lorene. U njihovu čast, vitezovi na konju, bavarski i lorenski, izvode borbe (bavarski vitez uvek pobedi).

Najpoznatija zgrada u Minhenu je Frauekirche, koja služi kao katedrala rimokatoličke arhiepiskopije Minhena i Frajzinga, sedište je arhiepiskopa. Ovo je simbol i orijentir Minhena, sa kojeg se pruža veličanstven pogled; sa kupola katedrale vidi se celi grad, a kada je vedro moguće je videti i bavarske Alpe. Izgradnja katedrale započeta je 1468. godine, kule su završene 1488, dok su kupole na vrhu dodate tek 1525. godine. Katedrala je izgrađena od crvene cigle, karakteriše je gotski stil, a o njenoj veličini svedoči podatak da može da primi oko 20.000 ljudi. Unutrašnjost katedrale čuva bogatu zbirku dela poznatih umetnika, koja datiraju od 14. do 18. veka, a glavna atrakcija su gotski naos, gotski vitraži, grobni spomenik Luja IV. Katedrala je pretrpela velika oštećenja nakon Drugog svetskog rata, ali sačuvao se Teufelsschritt, odnosno Đavolji korak, koji se nalazi na ulazu. Ovo je crni znak koji podseća na otisak stopala, a legenda govori da je tu đavo stao, gledao i ismevao prozore koji su postavljani kada se crkva gradila.

Veliki broj crkava i katedrala može se videti u Minhenu:

-Sveti Majkl (Michaelskirche) je jezuitska crkva, koja je građena u periodu od 1583. do 1597. godine. Stil zgrade izvršio je veliki uticaj na ranu južnonemačku baroknu arhitekturu.
- Trgom Odeonsplatz dominira crkva sveti Kajetan (Theatinerkirche St. Kajetan). Gradnja ove crkve počela je 1663, a završena je 1690. godine. Karakteriše je italijanski visoko barokni stil, a fasadu rokoko stil. Njena žuta boja postala je simbol grada i izvršila veliki uticaj na južnu nemačku baroknu arhitekturu.
- Crkva Spasitelja (Salvatorkirche) danas je sedište mitropolita Nemačke i egzarha Centralne Evrope, a nekada su je koristili grčki pravoslavni hrišćani. Urađena je u gotskom stilu, krajem 1943. godine.
- Sveti Jovan Nepomuk, poznata i kao crkva Asam (Asamkirche) građena je u periodu od 1733. do 1746. godine. Sagradila su je braća Asam, kao svoju privatnu crkvu, ali su je zbog otpora građana morali učiniti dostupnoj javnosti...

Minhenska palata (Residenz) bivša je kraljevska palata bavarskog monarha; nalazi se u centru grada. Ovo je najveća gradska palata u Nemačkoj, a otvorena je za sve zainteresovane koji mogu uživati u njenoj arhitekturi i sobnim dekoracijama, koje prikazuju bivšu kraljevsku kolekciju. Palata se sastoji od kompleks zgrada, a sadrži deset dvorišta i muzej koji prikazuje 130 soba. Tri glavna dela su Konigsbau, Alte Residenz I Festsaalbau. Ovaj veliki dvorski kompleks ubraja se među najznačajnije muzeje enterijera u Evropi. U njegovoj blizini nalaze se barokna i neoklasična zdanja, kao što su: palata Porcia, Preysing, Holnstein I Prinz-Carl.

Najviše uticaja na arhitekturu grada izvršio je Ludvig prvi, on je i proširio grad i izgradio monumentlane građevine. Znamenitosti je mnogo, pa odvojite više od jednog dana za upoznavanje Minhena. Krajem 19. i početkom 20. veka, grade se najveće i najlepše zgrade u Minhenu:
- Gradska pivnica
- Vojni muzej
- Agustinska pivnica
- Palata pravde
- Zgrada umetnika
- Bavarska breza
- Nemački muzej
- Anđeo mira
- Mostovi na Izaru...

U Minhenu se nalazi i jedan od najmodernijih stadiona na svetu, na kome igraju dva profesionalna fudbalska kluba, FK Bajern Minhen i FC TSV 1860 Minhen. Ime stadiona je Alijanc arena, može da primi oko 70.000 posetilaca, a smešten je u severnom delu grada, na poljani Frutmaning. Na stadionu možete posetiti fan-šop oba kluba, neki od restorana, a ako ste krenuli u obilazak sa decom, obiđite sa njima i neki od dečjih vrtića. Fasada arene karakteristična je po tome što je urađena od kamenih ploča prekrivenih tankom folijom, a svaka od njih može imati crvenu, plavu ili belu boju. Crvena boja fasade može se videti kada igra Bajern, plava se koristi kada na stadionu nastupa 1860 Minhen, dok se bela koristi kada igra reprezentacija, ali i kada se na stadionu održavaju neki drugi važni događaji.

Ono što ćete sigurno primetiti u Minhenu jeste zelenilo i veliki broj parkova.

Englischer Garten park zauzima površinu od skoro 4 km2 i jedan je od najvećih svetskih urbanih javnih parkova, veći je čak i od njujorškog Central parka. Park je izgrađen 1789. godine, a brojne atrakcije možete videti ukoliko njime prošetate:

- Japanska čajdžinica: Izgrađena je 1972. godine, kada su se u Minhenu održavale Letnje olimpijske igre. Tu se tradicionalno održava tradicionalna japanska čajna ceremonija.
- Monopteros: Ovaj mali, okrugli, grčki hram sagrađen je 1836. godine, na 15 m visokom temelju. Hram se sastoji od deset jonskih stubova prekrivenih bakrenom kupolom.
- Kineska kula: Ova drvena konstrukcija visoka je 25 m, a sagrađena je 1789/1790. godine i to po uzoru na Veliku Pagodu, koja se nalazi u Londonu u Rojal botaničkoj bašti. Originalna kula porušena je 1944. godine, ali je 1952. sagrađena nova po uzoru na prvobitnu kulu iz 1790.
- Kleinheseloher jezero, kakvo se danas može videti, rađeno je u periodu od 1807. do 1812. godine, a na površini koju zauzima (86.140 m2) nalaze se tri ostrva:Ostrvo kraljeva (Konigsinsel), Ostrvo Elektor (Kurfursteninsel) i Ostrvo Ridžents(Regenteninsel). Ovo je omiljeno mesto kod svih meštana koji u svoje slobodno vreme dolaze ovde radi opuštanja, a ovde se mogu iznajmiti i pedaline i uživati u vožnji jezerom. U blizini jezera nalaze se dva spomenika: spomenik Verneku i Skelov stub, oni su tvorci jezera i kako bi im se u to ime odala čast, spomenici se tu i nalaze...

Pažnju privlači i Olympiapark, park izgrađen 1972. godine, za Letnje olimpijske igre. Park je mesto za mnogobrojne događaje, kulturne, društvene i verske. Sastoji se od četiri odvojene oblasti:
- Olimpijska površina: U ovom delu nalaze se olimpijski sportski objekti, a to su stadion, hala sa olimpijskom kulom, hala za plivanje i olimpijska sala za raznovrsne događaje.
- Olimpijsko selo: Ono se sastoji od dva dela, muškog i ženskog.
- Olimpijski media centar: Danas se tu nalazi olimpijski tržni centar.
- Olimpijski park: U ovom parku nalaze se olimpijske planine i olimpijsko jezero.

Olimpijski stadion sagrađen je za potrebe Letnjih olimpijskih igara 1972. godine. Kapacitet stadiona je 80.000 posetilaca, a zbog tog broja ovde su igrane i brojne utakmice svetskih i evropskih prvenstava, a odigrana su i tri finala Lige šampiona i to 1979, 1993. i 1997. godine. Njegov današnji kapacitet je 69.250 mesta. U periodu kada je građen, stadion je dobio providan krov koji je simbolizovao novu, demokratsku Nemačku.

Prevoz u gradu:
Najbolji način da obiđete Minhen, a da ne pešačite je da koristite javni prevoz, u koji su uključeni S-Bahn (prigradski vozovi), U-Bahn (metro), Tram (tramvaji) i autobusi. Postoji samo jedan sistem za prodaju karata koji se zove MVV, što znači da možete da koristite sve vrste prevoza sa jednom kartom. Možete kupiti individualnu, grupnu, dnevnu, nedeljnu i mesečnu kartu. Metro stanice (U-Bahn) su označene sa slovom U na plavom kvadratnom znaku. Vozne stanice (S-Bahn) su označene sa slovom S na zelenom okruglom znaku. Sve linije S-Bahn-a u gradu prolaze kroz jedan tunel (Stammstrecke) između stanice Donnersbergerbrucke i Ostbahnhof.
Na sajtu Minhena (MVV) možete pronaći mape sa mrežom U-Bahn i S-Bahn, tramvaja i autobusa, mape parkinga, informacije o cenama kao i red vožnje. Originalna MVV mapa je dostupna na većini stanica i totalno je neophodna ako želite da koristite javni prevoz.
Vožnja u jednom pravcu u prvoj zoni kao što je centar grada 2.60 Eura, ali putovanje kroz 4 zone od aerodroma do grada košta oko 10.40 Eura. Ukoliko ste sleteli na aerodrom u Minhenu i nameravate da istražite Minhen putem sistema javnog gradskog prevoza, najbolja opcija je da kupite kartu Gesamtnetz (cela mreža) koja košta 11.20 Eura i važi ceo dan. Ukoliko ne putujete sami, tada možete kupiti Partner (grupnu) dnevnu kartu po ceni od 20.40 Eura. Grupna karta uključuje najviše 5 osoba.
Dnevnu kartu vredi kupiti ukoliko planirate da se vozite više od 2 puta u jednom danu. Može se kupiti za jednu osobu ili za grupu i važi do 06.00 ujutru narednog dana.
*cene su podložne promenama

Uređenost države:
Savezna Republika Nemačka je od 1949. godine demokratska, parlamentarna savezna država. Od ponovnog ujedinjenja 1990. čini je 16 saveznih pokrajina. Na čelu države je savezni predsednik/predsednica, a na čelu vlade je savezni kancelar/kancelarka.
Predsednik: Joahim Gauk
Kancelarka: Angela Merkel
Nemačka je ustavna savezna republika, čiji se politički sistem zasniva na Ustavu iz 1949. godine (Grundgesetz – osnovni zakon). U njoj vlada parlamentarni sistem u kojoj kancelar igra najvažniju ulogu, a koga bira parlament. Parlament – Bundestag, se bira svake pete godine kombinovanim sistemom neposrednog i proporcionalnog biranja. Šesnaest pokrajina predstavlja federalni nivo Bundesrata (Federalni Savet), koji je izazvao mnogo polemika na račun odnosa sa Bundestagom zbog neusaglašenosti prilikom donošenja odluka i jednog i drugog tela, što politički sistem čini vrlo komplikovanim.
Funkcija šefa države je poverena predsedniku, kome je ograničena moć odlučivanja na ceremonijalne i reprezentativne dužnosti. Ali on ima pravo da odbaci potpisivanje zakona i da ga vrati nazad u parlamentarnu proceduru. Pored toga, zadužen je za raspisivanje izbora i raspuštanje parlamenta. Predsednika biraju parlament (Bundestag) i savezni savet (Bundesrat) zajedno. A taj skuup za izbor predsednika se zove zavezni skup (Bundesversammlung).

Sudsku vlast uključuje Savezni ustavni sud Nemačke, Savezni vrhovni sud, Savezni administrativni sud i nekoliko saveznih sudova, odgovornih za kontrolisanje nižih sudova. Svi niži sudovi su osnovani od strane saveznih država. Kao članica Evropske unije, Nemačka podleže i evropskim sudovima. Tu je pre svega Evropski sud u Luksemburgu.

Transfer od aerodroma do hotela i nazad
Od aerodroma u Minhenu do centra postoji direktan prevoz putem S-Bahn voza kao i autobuski prevoz.
S1 i S8 S-Bahn vozovi polaze sa aerodroma na svakih 20 minuta i voze do grada. Putovanje do glavne železničke stanice u centru Minhena traje najviše 45 minuta.
Pristup S-Bahn vozovima se nalazi na Terminalu 1 na aerodromu Minhen. Samo pratite znake Minhenskog Aerodromskog Centra (Munich Airport Center) ili slovo S u zelenom logou za S-Bahn.
Pored S-Bahn-a, postoji i autobus (Lufthansa Airport Bus) koji takođe polazi sa aerodroma na svakih 20 minuta i ide do glavne železničke stanice u Minhenu (Hauptbahnhof) preko Munich-Schwabing (Nordfriehof). Putovanje traje najviše 35 minuta.
Lufthansa Airport Bus polazi sa Terminala 1 (Arrivals A), autobuska stanica se nalazi na Munich Airport Center (Z) i sa Terminala 2 na nivou dolazaka (Level 03).
Karte se kupuju kod vozača.
Šalter za prodaju voznih karata se nalazi na Terminalu 1, Munich Airport City i otvoren je dnevno od 07.30 do 22.00 časova.
Na Terminalu 2, šalter se nalazi na nivou dolazaka i otvoren je od ponedeljka do petka od 07.30 do 13.00.
Takođe, postoje mašine za prodaju karata koji se nalaze u blizini ovih lokacija, i pored voznih, mogu se kupiti i karte za javni gradski prevoz (MVV).
Ukoliko vaš avio prevoznik sleće na Memmingem aerodrom, postoji autobuski prevoz koji prevozi putnike do centra Minhena. Udaljenost aerodroma Memmingem od Minhena je oko 110km. Cena karte u jednom pravcu je 20 Eur ili 15 Eur, ukoliko bukirate karte preko Interneta. Autobusi dolaze i odlaze do/od Minheneske Centralne Autobuske Stanice na Hackerbrucke, koji se nalazi odmah pored Minhen Centralne stanice. Vreme koje je potrebno da se dodje do aerodroma/centra je 1h30min!

Red vožnje se nalazi na aerodromu kao i na stanici u gradu.
***cene su trenutne i mogu se promeniti***

Vizni režim: Viza za Nemačku nije potrebna

Adresa ambasade:
Neznanog junaka 1a, 11040, Beograd
tel. 011 3064-300
fax. 0113064-303
Radno vreme 08.00-16.00 časova (petkom od 08.00 do 14.00) časova
Konzularno odeljenje: Birčaninova 19a, 11000 Beograd
tel. 3064-400
fax. 3064-402
Vreme za posete/Konzularno odeljenje (sem odeljenja za vize)
ponedeljak – petak od 08.00 do 11.00 časova

Odeljenje za vize
-upis u spisak za podnošenje zahteva za vize
ponedeljak – četvrtak 07.00 – 09.00 časova
petkom 07.00 – 10.00 časova
-izdavanja pasoša
ponedeljak – četvrtak 13.30 – 15.30 časova
petak 11.00 – 12.30 i 13.00 – 13.30 časova

Bezbednost u gradu:
Minhen je veoma bezbedan grad za njegove stanovnike i turiste: on je jedan od najbezbednijih nemačkih gradova i kriminal je veoma redak. Kao i na svakom putovanju obratite pažnju da vaše lične stvari uvek budu uz vas, i nećete doživeti nikakvu neprijatnost.
Minhen je veliki internacionalni grad sa velikim brojem imigranata koji žive u njemu. Turisti gej populacije takođe ne bi trebalo da dožive bilo kakvu vrstu neprijatnosti: U Minhenu živi veliki broj gej populacije i Rosa Lista, partija za gej prava je član gradske vlade od 1996. godine.
Glavna opasnost u Minhenu je kultura konzumiranja lokalnog piva u kombinaciji sa lakim pristupom alkoholu. Dobro razmislite ukoliko želite da stanete na crtu lokalnom stanovništvu u ispijanju alkohola – jer prevelika doza alkohola može prouzrokovati povrede.

Hrana i piće:
Minhen je u svetu poznat po Minhenskoj kobasici (Munchen Weisswurst). Doručak na bazi kobasice od teletine koja se tradicionalno jede do podneva (kasni doručak) sa perecom (Brezn-prezel), slatkim senfom i belim pivom (Weissbier) i dostupan je bio u restoranima samo do podne (ali danas se može naručivati u toku celog dana).
Bavarski obroci najčešće počinju sa supom (postoje brojne vrste).
Najpoznatije su Leberknödelsuppe (supa sa knedlicama koja u sebi sadrži jetru), Grießnockerlsuppe (supa sa knedlama od griza) i Pfannkuchensuppe (supa od palačinki-pancake soup). Glavna jela su bazirana na mesu. Neki primeri koje bi trebalo da probate su Schweinsbraten (pečena prasetina), Schweinshaxe (pečene svinjske kolenice), Spanferkel (pečeno prase), Brathändl (pečena piletina) ili Bauernente (pečena pačetina). Ova jela se najčešće serviraju sa sosom i Knödel (veliki tvrdo kuvani ili pečeni krompir ili knedle od hleba) ili or Späzle (rezanci od jaja). Oduvek je bilo sličnosti između nemačke i austrijske kuhinje. Takođe, Bečka šnicla se nalazi u Bavarskim menijima. Tipični dezerti uključuju Bavarski Krem (pecivo koje je servirano sa voćem ili džemom), Dampfnudeln (pravi se od testa sa kvascem i servira se sa vanila kremom) ili Austrijski uvezen slatkis Kaiserschmarrn (svetlo karamelizovani mix od malih palačinki, uz koje ide suvo grožđe i sos od jabuka).

Ukoliko se pitate šta je tipično nemačko, mnogi ljudi će prvo pomisliti na pivo. Nijedan drugi grad ne simbolizuje kulturu nemačkog piva kao Minhen. U Minhenu se nalazi 6 veliki pivara: Augustiner, Hacker-Pschorr, Hofbräu, Löwenbräu, Paulaner, Spaten-Franziskaner. Pored ovih, u Minhenu se nalazi veliki broj pivara u blizini Minhena – čak i Internacionalni aerodrom Minhen ima svoju pivaru koja se zove Airbräu. Pivare u ponudi imaju različite vrste piva. Na svim menijima minhenskih restorana i barova možete naći Helles (lager svetle boje), Dunkles (sladno tamno pivo), Weissbier (pšenično pivo svetle boje), Weissbier Dunkel (pšenično pivo tamne boje) i mnoge vrste Bock piva. Sezonski specijaliteti su teško Starkbier, i Oktoberfest-Marzen, koje je još jače, sladni lager koji je napravljen za Oktobarfest.

Električna energija: Kao i u Srbiji

Kultura:

Praznici u Nemačkoj su:
1. januar: Nova godina
6. januar: Bogojavljenje
April: Uskršnji petak, uskršnja nedelja, uskršnji ponedeljak
1. maj: Praznik rada
13. ma: Spasovdan
24. maj: Duhovski ponedeljak
3. jun: Praznik tela i krvi Hrista
15. avgust: Blagovesti presvete Bogorodice
3. oktobar: Nemački dan jedinstva
11. novembar: Svi sveti
25. decembar: Božić
26. decembar: Dan boksa